Vodič kroz dekubitus: simptomi, nastanak, prevencija, lečenje i saveti 

Imate li iskustvo sa dekubitusom? Bilo da imate ili brinete o osobi koja ima dekubitus ili rizik od njegovog nastanka, morate znati kako se suočiti sa ovim problemom. Dekubitus ili dekubitusni ulkus (decubitus ulcers) predstavlja rane koje mogu nastati kada osoba većinu vremena provodi u krevetu ili je nepokretna na bilo koji drugi način. 

Dekubitne rane se javljaju na delovima kože koji trpe najveći pritisak zbog ležanja ili sedenja (npr. u invalidskim kolicima). Takve rane mogu biti ozbiljan zdravstveni problem. Zbog toga je veoma važno znati kako nastaju, kako ih prepoznati i lečiti. Međutim, još važnije je uvideti kako preventivno delovati i sprečiti nastajanje rana.   

Šta je dekubitus?

Dekubitus predstavlja povredu kože i mekog tkiva zbog dugotrajnog izlaganja kože pritisku. Dugotrajni pritisak na određenu površinu tela zbog ležanja u krevetu ili sedenja u invalidskim kolicima dovodi do pojave rana. Najčešće se javlja kod nepokretnih osoba koje se nalaze u neadekvatnim bolničkim ili kućnim uslovima. 

Statistika kaže da u bilo kojem trenutku u vremenu, približno 10% bolničkih pacijenata ima iskustvo sa dekubitusom. Takođe, čak 30% osoba u ustanovama i klinikama za stara lica iskusi dekubitus na svojoj koži.

Kako bismo uspešno tretirali ovaj problem, prvo ga moramo upoznati i razumeti. Kada znamo kako neki zdravstveni problem nastaje, pod kojim uslovima i koji su faktoori rizika, postoji veća šansa da razumemo sebe ili osobe o kojima brinemo. Tada imamo veliku šansu da sprečimo pojavu rana od ležanja/sedenja ili da ih adekvatno i na vreme lečimo.

Kako i zašto nastaje dekubitus?

Nastanak i razvoj dekubitusa je složen jer postoji mnogo eksternih faktora koji utiču na nastanak. Neki od tih faktora su:

• vlažnost kože koja dovodi do promena u strukturi i samim tim povećava rizik za nastanak i razvoj rana;

• neudoban krevet na kojem osoba leži;
• naborana poseljina i donji veš; 
• sredstva za imobilizaciju.

Pored eksternih faktora, na koje možemo lakše uticati, postoje i unutrašnji faktori koji utiču na razvoj ovih rana. Neki od njih su:

• malokrvnost,
• dijabetes,
• dehidratacija, 
• hirurški zahvati i dugotrajna anestezija,
• kardiovaskularna oboljenja,
• neurološke bolesti,
• inkontinencija.

Gubitak osetne percepcije uz smanjenu pokretljivost je, takođe, jedan od najvažnijih uzroka koji nastanka dekubita jer pacijenti nisu svesni nelagode. Zbog toga ne poduzimaju ništa kako bi sprečili pritisak.

Dakle, dugotrajni pritisak na tkiva može uzrokovati začepljenje kapilarnog sloja i samim tim dovesti do manjka kiseonika u tom području. Tokom vremena, ishemijsko tkivo počinje akumulirati toksične metabolite te dolazi do stvaranja lezija i nekroze tkiva.

Drugi najčešći način nastanka dekubita odnosi se na klizanje osobe u krevetu/stolici. Ovo klizanje dovodi do istezanja i kidanja krvnih sudova. To dovodi do prekida dotoka krvi i pojavu ishemije. 

I na kraju, trenje može dovesti do pojave rana (na primer, trenje kože o posteljinu ili invalidska kolica). 

Kako izgleda dekubitus? (slike)

Na slici ispod smo prikazali kako dekubitus izgleda. Svaka slika je obeležena po stepenu dekubitusa.

Kako prepoznati simptome dekubitusa?

Rane od ležanja najčešće nastaju na delovima tela kao što su sedalna kost, kuk, zglobovi, koleno, lakat i slabinski deo kičme. Međutim, mogu se javiti na bilo kojem delu tela koji je podložan konstantnom pritisku. Zbog pritiska površine, dolazi do slabije cirkulacije i slabijeg snadbevanja kiseonikom i hranjivim materijama zbog čega koža prvo postaje suha i bleda. 

Obično se javljaju prvi simptomi kao što su:

• suha koža na mestu pritiska,
• promena boje kože (kod osoba sa bledom kožom se javlja crvenilo, dok kod osoba sa tamnijom kožom se javljaju ljubičaste ili plave mrlje),
• zahvaćeni delovi kože postaju topli, spužvasti ili tvrdi,
• javlja se bol ili svrab u zahvaćenom području.

Ipak, važno je imati na umu da simptomi zavise od stepena ili faze dekubitusa. 

Faze dekubitusa sa simptomima

Dekubitus se deli na 4 faze, od najlakše do one najkomplikovanije. U zavisnosti od faze odnosno stepena dekubitusa planira se dalji tretman i lečenje rana.

I stepen: Pojavljuje se crvenilo koje je prisutno i duže od jednog sata nakon što pritisak prestane. Crveno područje kože je toplo na dodir. Osoba se može žaliti da je svrbi, peče ili boli. 

II stepen: U drugom stepenu je zahvaćena koža (epidermis i dermis). Dolazi do delomičnog gubitka debljine kože. Područje izgleda još više oštećeno nego u prvoj fazi i može doći do otvorene rane ili stvaranja mehurića. Osoba se žali na jaku bol.

III stepen: Dolazi do potpunog gubitka debljine kože, sve do potkožnog tkiva. Svi slojevi kože su oštećeni i dolazi do nekroze tkiva. Rana u ovom stepenu može imati neprijatan miris i izmenjenu boju.

IV stepen: Karakterističan je potpun gubitak pune debljine kože i značajan deo tkiva. Postoji mogućnost da su u ovom stepenu zahvaćeni i mišići, tetive, zglobovi i kosti. Značajan rizik koji se javlja u ovoj fazi je infekcija.

Gde sve nastaju rane?

Dekubitus rane mogu nastati na različitim mestima, a najčešće su to područje oko kukova, zadnjica (trtična kost) i peta. 

Međutim, rane se mogu stvoriti i na drugim mestima poput potljka, grudnog koša, leđa ili laktova. One nastaju u zavisnosti od toga na kojem od ovih specifičnih područja postoji konstantan pritisak ili trenje.

Dugotrajno ležanje na leđima bez čestog pomeranja može dovesti do stvaranja rana na više lokacija na telu. Takve rane obično nastaju na potiljku, lopaticama, laktovima, donjem delu leđa, petama i nožnim prstima. 

Ukoliko osoba dugo leži na boku, rane se mogu stvoriti na uhu, bočnoj strani glave, ramenu, kuku, kolenu i skočnom zglobu. To su delovi koji su najviše podložni stvaranju rana zbog njihovog pritiska o postelju. 

Takođe, problem dugotrajnog sedenja bez pomeranja delova tela se najčešće vezuje za sedenje u invalidskim kolicima. Tada najviše stradaju donji deo leđa, zadnjica i trtica te zadnji delovi pete. Međutim, prilikom sedenja mogu da se stvore rane na lopaticama i laktovima, s obzirom da su ti delovi, takođe, naslonjeni na površinu.

Specifičan položaj tela	Područje na kojem se stvara rana
Sedenje	→ donji deo leđa;→ zadnjica (trtična kost);→ pete;→ lopatice;→ laktovi.
Ležanje na leđima	→ potiljak;→ lopatice;→ laktovi;→ donji deo leđa;→ pete;→ prsti na nogama.
Ležanje na boku	→ uho;→ bočni delovi lobanje (temporalni);→ bočna strana ramena;→ karlični deo;→ kuk;→ koleno;→ skočni zglob.
Područje pritisnuto odećom, medicinskom opremom ili pomagalima	→ područje zahvaćeno zavojem ili čarapom;→ područje u dodiru sa kateterom ili intravenskom braunilom.

Kako sprečiti nastanak dekubitusa?

S obzorom da ove rane mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija, važno je preventivno delovati i sprečiti njihov nastanak. Sigurno se pitate šta vi konkretno možete uraditi.

Prvo procenite faktore rizika. Zapitajte se da li vi odnosno osoba o kojoj brinete podleže rizičnim fakotrima za nastanak dekubitusa. Takvi faktori su:

• Nepokretnost: Da li je osoba nepokretna iz bilo kojeg razloga (npr. zbog povrede kičme, oštećenja kičmene moždine, lošeg opšteg zdravstveno stanja…)?
• Gubitak osećaja bola i nelagode: Različite povrede kičmene moždine, neurološki poremećaji i druga stanja mogu dovesti do nemogućnosti osećaja bola. Zbog toga što osoba nema osećaj kada je nešto boli ne primećuje potrebu za promenom položaja.
• Inkontinencija: Zbog produženog izlaganja urinu i stolici, koža postaje ranjiva i podložna stvaranju dekubitnih rana.
• Loša hidratacija: Potrebno nam je dovoljno tečnosti, vitamina, minerala i drugih hranjivih materija kako bi koža bila zdrava. Ukoliko je za osobu karatkeristična slaba hidratacija i loša prehrana, povećava se rizik za razgradnju tkiva.
• Zdravstvena stanja koja utiču na protok krvi: Dijabetes i/ili kardiovaskularna oboljenja povećavaju rizik od oštećenja tkiva i nastanka rana.

Ukoliko osoba ima jedan ili više faktora rizika za nastanak dekubitusa, na vreme se pobrinite da ima sve što je potrebno kako bi se sprečilo stvaranje rana. Najbolje preventivno sredstvo za dekubitus je antidekubitni dušek. 

Šta je najbolje za dekubitus?

Ortopedska pomagala koja se koriste tokom prevencije i lečenja dekubitus rana su:

Antidekubitni dušek za sprečavanje i lečenje rana

Zamislite sada da morate svaki dan i noć okretati pacijenta, i tako svakih 45 minuta. To zahteva mnogo odricanja od vas, bilo da se radi o vašem vremenu, energiji ili novcu za negovatelje. Mnogi negovatelji su skupi i ne rade treće smene, pa biste svakako vi morali voditi računa o pacijentu. 

Upravo iz tog razloga je antidekubitni dusek najvrednije i najjeftinije rešenje. On služi kao zamena konstantnom ručnom okretanju pacijenata, što olakšava svakodnevnicu i vama i pacijentu.

To je prvi korak u prevenciji za osobu koja je u riziku.. Potrebno je odabrati dobru podlogu čiji je cilj rasterećenje pritiska i trenja. Dakle, radi se o mekanoj, dobro zategnutoj i suhoj podlozi koja umanjuje pritisak tela. 

Kao jedni od najkvalitetnijih i najpristupačnijih proizvoda pokazali su se Galena Medik antidekubitni dušeci sa kompresorom. Ova vrsta dušeka koristi se i u preventivne svrhe ali i kada već dođe do dekubitusa. Izgrađeni su od medicinskog materijala koji umanjuje pritisak i trenje te sprečava nastanak rana. 

Postoji nekoliko vrsta, a neki od njih su predstavljeni u tabeli ispod.

Vrsta dušeka	Kada se koristi?	Kako se koristi?	Najbolji model
Saće tip	Za prevenciju i lečenje dekubitnih rana I do IV stadijuma. Maksimalna nosivost do 110 kg.	Postavlja se na klasični krevet. Potrebno je spojiti antidekubitni dušek  na kompresor kako biste ga prilagodili težini pacijenta.	PlusMed pm-2012
Tubasti tip	U procesu lečenja dekubitusa i sprečavanju nastanka novih rana. Uglavnom se koristi za II, III i IV stepen ili u slučaju dugotrajnih terapija. Maksimalna nosivost do 140 kg.	Lako se koristi i montira. Potrebno je spojiti na kompresor i prilagoditi.	PlusMed pM-AD01 A+B+C
Polyplot dušek	Preporučuje se kao prevencija osobama koje dugo leže. Može se koristiti i kada su se dekubiti već pojavili.	Sastoji se od jednog  ili tri dela koje nije potrebno dodatno montirati i nameštati. Ne poseduje kompresor.	Jednodelni dušek Polyplot
Dušek sa memorijskom penom i mušemom	Koristi se kao prevencija u nastanku rana. Preporučuje se osobama koje imaju probleme sa spavanjem, kičmom, glavoboljom ili ukočenošću tela nakon buđenja.	Sastoji se od jednog dela koji se postavi na krevet.	Visoko Flex Memory Foam sa mušemom

Antidekubitni jastuci

S obzirom da se dekubitus može pojaviti i kod osoba koje veliki deo dana provode u stolici ili kolicima, antidekubtini jastuci za sedenje mogu biti korisni. Antidekubitni jastuk smanjuje pritisak tokom sedenja ili držanja određenih delova tela (npr. laktova i pete) na podlozi te sprečavaju nastanak rana.

Postoje jastuci za smanjenja pritiska na sedalni deo, potpore za petu i lakat, i jastuci ispunjeni gelom koji se u većini slučajeva koriste za invalidska kolica. Konkretno za dekubitus su se najbolje pokazali pneumatski jastuci na napumpavanje jer ne gube formu za razliku od jastuka od memorijske pene.

Flasteri i obloge za dekubitus

Dekubitus flasteri su veoma efikasni tokom lečenja dekubitus rana jer pospešuju zarastanje, čine kožu vlažnom, upijaju sekret i sprečavaju prodor bakterija u ranu. Ovi flasteri su poznati kao hidrokoloidne komprese i u bolnicama prosto se ne može zamisliti lečenje bez ovih flastera.

Flasteri se mogu naći u različitim oblicima koji su specijalno dizajnirani za sedalni deo, petu, leđa itd…

Pokretanje tela: česte i lagane promene položaja

Preporučuje se promena položaja tela na svaka 45 minuta danju i noću. To je period u kojem naše telo može da podnese pritisak, a da ne dođe do oštećenja. Pored toga, važno je izbegavati trenje, nadraživanje kože i vlažnost koliko god je to moguće.

Ukoliko osoba koja leži nije u stanju samostalno promeniti položaj, potrebno je da neko od porodice, negovatelj ili stručno lice brine o tome.

Održavanje higijene kože i sluzokože

Higijena kože i sluzokože je iznimno važna kako bi se sprečio nastanak rana. Potrebno je voditi računa o redovnoj i adekvatnoj zameni pelena, katetera, posteljine i odeće. 

Kako izgleda lečenje dekubitusa?

Kada već dođe do pojave dekubitusa, tretman i lečenje se umeravaju na saniranje postojećih rana i sprečavanje daljeg razvoja ulkusa i infekcije.

Lečenje se razlikuje u zavisnosti od mesta na kojem se razvila lezija i stadijuma u kojem se nalazi. CIlj je da se smanji pritisak, kontakt sa tvrdom površinom i vlaga te da se koža održava suhom i čistom. 

Dubina i ozbiljnost ulkusa određuju hoće li biti potrebno hirurško lečenje. Ukoliko dođe do toga, operacija se izvodi pod opštom anestezijom (ukoliko pacijent nije u riziku za takvu vrstu anestezije). Kako bi se operacija uspešno izvela, potrebno je da rana bude čista i bez izumrlog tkiva. 

Dakle, lečenje dekubitusa zasniva se na sledećem:

1. Sprečavanje nastanka novih rana.
2. Smanjenje pritiska na postojeće rane.
3. Zbrinjavanje rana (koriste se antidekubitne kreme, zavoji, flasteri koji sprečavaju infekciju i održavaju kožu suhom).
4. Uvođenje zdrave i balansirane prehrane.
5. Hirurška intervencija za ulkuse III i IV stadija (I i II stadij uglavnom ne zahtevaju operativne mere).

Ukoliko želite samostalno kod kuće da tretirate nastale dekubitus rane na sledećem linku se možete dodatno informisati:

VODIČ ZA ČIŠĆENJE DEKUBITUS RANE: STRUČNI SAVETI I TEHNIKE

Kako tretirati dekubitus kod kuće? (video)

U video snimku možete videti tehnike kako održavati dekubitus rane samostalno kod kuće:

Prirodno lečenje dekubitus rana

Ukoliko dođe do pojave dekubitus rane, postoji nekoliko prirodnih načina da se ubrza proces zarastanja. Jedan od najefikasnijih je upotreba meda. Med ima antibakterijska svojstva i pomaže u smanjenju upale i ubrzavanju zaceljivanja rane. Drugi prirodni lek koji se može koristiti je aloe vera. Aloe vera gel ima umirujuće i hidrirajuće svojstvo i pomaže u smanjenju bolova i ubrzavanju zaceljivanja rane. Takođe, važno je konzumirati dovoljno proteina i vitamina C, koji su ključni za obnovu kože i jačanje imunološkog sistema.

Pre stavljanja bilo šta na ranu posavetovati se sa lekarom jer neki prirodni sastojci mogu izazvati dodatne upale i alergiju.

Ne zaboravite

Na kraju, sumiraćemo glavne savete kako biste ih zapamtili:

✔ Ukoliko primetite prve simptome, javite se lekaru u roku od 48 časova.

✔ Na svakih 45 minuta  promenite položaj tela ili bar delova tela.

✔ Osigurajte da je posteljina zategnuta, bez nabora, suva i čista.

✔ Pregledavajte kožu svaki dan i potražite prve znakove crvenila. Posebnu pažnju obratite na koštana područja kao što su sakralni deo (trtična kost) i pete.

✔ Iritacije i infekcije možete sprečiti upotrebom antidekubitnih flastera.

✔ Iskoristite prednosti antidekubitnih dušeka i jastuka za sprečavanje nastajanja novih dekubitus rana.

✔ Vodite računa o čistoći kože i sluzokože.

Ukoliko vi ili osoba o kojoj brinete imate rane od ležanja ili sedenja, važno je na vreme započeti sa lečenjem i sprečavanjem nastanka novih rana.